Sudoperka

Она је хтела да види света, да студира у иностранству, да се уда за просперитетног мушкарца, да има дете и да посматра залазак сунца са балкона украшеног цвећем негде у центру Париза. Зацртала је себи високе циљеве и тежила ка њима, бацајући све остало под ноге. Као млада је пишала по мушкима, и оним добрим, и оним мање добрим. Чекала је тог правог. Али загорелост не чека.
Околина, подстакнута реалним циљевима, је наставила узлазном путањом у развитку будућности и спокојног живота. Данас та иста околина ужива у младости, чекајући да за све дође време, а она је, због неколицине "неочекиваних" и "напрасно искрслих" проблема, морала све своје снове да стави у ад акта, и да мало замени место са онима који су јој били под ципелом. Од студија ништа не беше, удаде се млада, са неких двадесетак година, добила је и дете, све са надом да ће муж зарађивати и доприносити. А муж јој је мање више неспособњаковић, од каквог је као млада бежала, али јој другог избора не преостаје. Он је срећан јер је оженио врх рибу. И док се остали и даље забављају, њено је место за судопером, уместо на балкону тамо неке куће у центру Париза, док у позадини свира Лудовикова композиција "Ђорни Диспари", а муж припрема пасту са Болоњезе преливом.