Faza u životu svakog deteta. Dođe vreme kad telo počne nesrazmerno da raste. Čas su ruke neobično dugačke, čas su noge neshvatljivo kratke... U isto vreme počnu da rastu sunđeraste uši - od silne želje da se čuje šta to odrasli pričaju i kakve tajne krije njihov svet. A stariji ne vole kad se prisluškuje (mora du su njihove tajne jako strašne!), pa decu ćuškaju i teraju od stola.
Onda ona pribegavaju drugoj taktici: praveći se da su strašno zauzeta nekim nepostojećim poslom, prolaze pored odraslih naćuljenih ušiju sa ciljem da kao sunđer bačen u kofu vode na brzinu pokupe što više dragocenih informacija.
- I šta kažeš, baba neće da napiše testament?
- Ma da, kaže da će ona nas sve nadživeti. Možda i hoće, ima 80 godina, a vozi bicikl.
- A da je zatučemo ko Raskoljnikov?
- Ćuti, evo ti je ćerka.
- Ah, počela da se primiče. Milice, stoput sam ti rekla da ne prisluškuješ kad stariji pričaju!
- Ne prisluškujem!
- Ma jok, a smanjila se vlažnost vazduha u sobi, sunđeru jedan!
Kad me pogleda onim okicama pa izvuče od pre hrista: Ujko, rekla je moja mama, babi da te ne puštaju u podrum, jer nam svaki put isprazniš bure.
Ne da imam jednog sunđera u neposrednoj okolini... Znači, upio se u one japance na TV-u, ne diše, misliš ne postoji ništa drugo za njega... Opušteno ćaskaš preko telefona, a onda samo čuješ: "Tata, a je l' mogu i ja s vama u kafanu"?