Faza u životu svakog deteta. Dođe vreme kad telo počne nesrazmerno da raste. Čas su ruke neobično dugačke, čas su noge neshvatljivo kratke... U isto vreme počnu da rastu sunđeraste uši - od silne želje da se čuje šta to odrasli pričaju i kakve tajne krije njihov svet. A stariji ne vole kad se prisluškuje (mora du su njihove tajne jako strašne!), pa decu ćuškaju i teraju od stola.
Onda ona pribegavaju drugoj taktici: praveći se da su strašno zauzeta nekim nepostojećim poslom, prolaze pored odraslih naćuljenih ušiju sa ciljem da kao sunđer bačen u kofu vode na brzinu pokupe što više dragocenih informacija.
- I šta kažeš, baba neće da napiše testament?
- Ma da, kaže da će ona nas sve nadživeti. Možda i hoće, ima 80 godina, a vozi bicikl.
- A da je zatučemo ko Raskoljnikov?
- Ćuti, evo ti je ćerka.
- Ah, počela da se primiče. Milice, stoput sam ti rekla da ne prisluškuješ kad stariji pričaju!
- Ne prisluškujem!
- Ma jok, a smanjila se vlažnost vazduha u sobi, sunđeru jedan!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ne da imam jednog sunđera u neposrednoj okolini... Znači, upio se u one japance na TV-u, ne diše, misliš ne postoji ništa drugo za njega... Opušteno ćaskaš preko telefona, a onda samo čuješ: "Tata, a je l' mogu i ja s vama u kafanu"?
hhahahhaha, pa zna dete gde je ekipa!
I nevinašce i djavolče
Kad me pogleda onim okicama pa izvuče od pre hrista: Ujko, rekla je moja mama, babi da te ne puštaju u podrum, jer nam svaki put isprazniš bure.
Ma bravo. +
poZZzzzzz