Odrastali smo uz superjunake. Osobe dvostrukog identiteta, koje su se u ključnim i potrebitim trenutcima života iz normalne osobe presvlačili u nešto posebno, uzvišeno, snažno, neuništivo i moralno. Bili su rijetki, bilo ih je malo, ali ipak dovoljno da dovedu svijet u red. Superman, Batman, Ironman, Flash.....
A onda s vremenom, nakon mnogo godina, kad te debelo pogodio stvaran život shvatiš najednom da su svi, pa uključujući samog sebe, superjunaci u svakodnevnoj borbi za spas svog i nekolicine života svojih najbližih i jedina privilegija koju imaš i jedina sličnost s junacima iz svoje mladosti je ta da se nakon cjelodnevne borbe vratiš kući i presvučeš u normalnu osobu.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Ovo zahteva ozbiljnu lekturu.