Proslava sa jednim do dva početka (u opštini ili opština+crkva) i često bez jasno definisanog kraja. Prilika da konačno vidite svu rodbinu iz dalekih krajeva i teču domara iz Njemačke koji je došao novim polovnim Mercedesom, ali ne možete da se ispričate sa njima zato što muzičari odrape razglas do jaja, misleći, valjda, da su važniji i od mladenaca i od gostiju. Tada vam ostaje samo da: a) pijete dok se ne obeznanite sa nadom da će vas neka dobra duša odvesti kući i staviti u krevet, ili b) da se uvatite za neku snajku i igrate čuveno srpsko univerzalno kolo (jedan levo, dva desno) sa nadom da će snajka biti dobra za pod ruku. Sve vreme vas snima kamerman (snimamo svadbe, rođenja, krštenja, ispraćaje i sahrane) a trenutak kada se osećate kao kreten je kada kod kuće gledate ubrzani snimak srpskog univerzalnog kola, i tada shvatate da se jedan prosti korak (jedan levo, dva desno) ponavlja do imbecilnosti.
Šansa da vidite mnoge zgodne noge i pokoju sisu. Nakon svadbe se šetate gradom i pitate se gde su nestale sve te zgodne noge i sise.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Zašto ne pišeš još? Odlične su ti definicije, stvarno...
+++