Svadbarski kuršlus

U skladu sa starim pisanijima Komšije Preteče gde je cilj da: nije bitno šta i kako samo da je bolje od komšijinog!
Odma ispod pravila 1.43. Ako je komšijina kuća višlja od tvoje, skidaj krov i udri po malteru i cigLJi dok ne postigneš veću visinu makar i za brucu! Stoji pravilo o šatorskoj svadbi!
To je ona svadba kad montiraš šatorčinu od kapije pa kroz tri avlije do gumna, kroz baštenski progon do oraja međaka (koji je triput presađivan zbog spora sa komšiom oko međe)!
I kako to uvek biva, svadbe su u jesen a jesen ko jesen... kišovita!
I u pola terevenke... taman kad je šurnjaja rešila da izvuče šlajtov (buđelar) ispod pazuha, kubik vode se sruči kroz puklu ciradu na kukavne ti muzikante i pevaljku! E kad vidiš da se pevaljka trese k'o tamić na leru, znaš da je izbio svadbarski kuršlus! I dok basista, klavijaturista, gitarista i pevaljka putuju ka bolnici... bubnjar se zahvaljuje hare krišni za živu glavu! A ti kriviš kuršlus i pomrčinu jer si na svadbi od 500 ljudi opet jebo svoju ženu!