Vid proslave ženidbe sina nekog seoskog domaćina, gde se ogleda sva ekonomičnost "skromnog" veselja. Nije ni čudo što su domaćini ranije pravili po desetoro dece i molili boga da svako bude muško. Na svadbi su zarađivali nezamislive svote novca.
Neophodno da se uradi, tj. nabavi pred svadbu(prosečna porodica):
*Neki veliki šator, u većini slučajeva pozajmen od vojske(prepoznatljivo po šarama);
*Rakija je već uštekana od pre 2 godine, malo se pilo, malo čuvalu, uglavnom ima dovoljno;
*Vino - ko još pije vino pored rakije od 25 gradi? Ali da se ne brukaju, menjali su mladu junicu sa komšijom za jedno 30 litara vina;
*Za escajg i posuđe idu po selu i skupljaju od svakoga po nešto(uglavnom niko neće jesti rukama, ako treba praće se posuđe da bi moglo više ljudi da ga koristi);
*Jedino što moraju da kupuju jesu sokovi zbog dece, naravno direkt' iz podruma pića, i to: Žuti(mirinda), crni(Frutela kola) i Bipsi od jabuke.
*Neka sprčkana pršuta i sudžuk, često nisu ni suvi, 2 prasteta, 1 jagnje(odgojeno na proplancima, bez imalo masnoće), naravno neko povrće za salaticu i ako se neki pretrgne da servira toplo predjelo - neku čorbu(vrlo često 90% voda).A gosti samo pišu priloge. Nijedan gost neće da se obruka da priloži manje od 5000 dinara. Kumovi i bliža rodbina tu najgore prođu. Bez jedno 200e kum ne treba da dolazi, tako ga gledaju k'o da im je pola familije pobio, a uža rodbina već prebacuje između sebe ukoliko je prilog manji od standarda, koji su često vrlo visoki.
Naravno ukoliko je neko željan nekih egzotičnih pića, piće ono što ima. Uz novčani prilog obično ide i neka tortica i flaša piča, pa za ovu priliku nije potrebno da se troše novci na torte i pića tipa: vinjaka, gorkog lista ili nekih drugih. Da ne bi ispali stipse domaćini gostima u povratku vrate zvono u kome je bila torta i nešto malo torte, ako je ostalo.
