Iliti - uvek se nađe ko će tvog sneška rasturiti.
Svi planovi, sav trud i sav rad, sva dugogodišnja iscimavanja u samo jednom trenutku propadnu. I pored igranja po pravilima (bez varanja i muljanja), igranja po strogom džentlmenskom bontonu (sa rukavicama i sa stilom), spartansko-obilićevskog požrtvovanja (do poslednjeg atoma snage, sve dok ne padneš iscrpljen od nesvesti) - sve je to džabe kada te na poslednjem stepeniku sačeka kora od banane.
Da, tada znaš kako se oseća Pera Kojot, super genije. I da - to je zaista užasan osećaj.
Godina je 1996. Igra se revanš utakmica drugog kola "Kupa pobednika kupova" između FK "Crvena zvezda" i FK "Barselona". U prvoj utamici je Zvezda u Barseloni izgubila sa 3:1. U Beogradu joj je trebalo da pobedi sa barem 2:0 da bi prošla dalje.
Iako je Barselona bila jako ime, Crvena zvezda je tada imala veoma jak tim koji je mogao da načini čudo (posle prvog kola u kom su eliminisali nemačkog predstavnika "Kajzenslautern"). Tokom cele utakmice je beogradski tim napadao, cimao se, borio, jurišao koliko je to mogao pored sjajne "Barselone" u kojoj je tada igrao i Ronaldo, no - mreža gostiju je mirovala.
Mora se napomenuti da su tada sudije bile veoma nenaklonjene srpskoj ekipi i da su širokogrudno štitili gostujući tim.
U jednom trenutku, posle ko zna kog napada, beograđani su poveli. Stadion je eksplodirao, navijači pred malim ekranima su bili u ekstazi. Čudo je bilo tako blizu. No, ni šezdeset sekundi kasnije, Đovani je izjednačio rezultat. Kraj snova i kraj nadanja. Barselona je te sezone osvojila pomenuto takmičenje.
Sledeće godine, takođe u drugom kolu istog takmičenja, je FK "Partizan" igrao protiv FK "Lacija". U Italiji je srpski tim igrao nerešeno i tako imao meč loptu. Ali, iako je revanš trebao biti tu kao vrsta potvrde da crno-beli idu dalje, upravo je bivši igrač njihovog najvećeg rivala (Dejan Stanković) bio njihova "kora od banane".
Elem, zanimljivo je da je baš te godine osvajač "Kupa pobednika kupova" bio baš "Lacio". Simpatično, zar ne?
