Porodica u kojoj je potpuno rasulo. Viđaju se jedino usput u kući i kad neko čeka nekoga da završi u kupatilu. Nema ni neke komunakcije, ničega... Time što svako jede svoj hleb pokazuje se da nisu toliko složni da čak imaju i drugačiji ukus oko najveće svetinje-hleba. Deda jede pogaču koju je naučio da sprema još od svoje babe Stamene koja mu je to pravila kada je kao dete živeo na Šar-planini; baba jede slično što i deda samo što ona pravi po svom receptu, mada ona može da jede bilo koji u kući, samo da se ne baci; otac jede običan, najobičniji beli lebac; majka koristi crni hleb, ali uglavnom joj daju neki prefarbane; ćerka, pošto je na dijeti, jede neke intergralne kifle sa svakakvim glupostima; sin, najmlađi član, jede tost-hleb.
-Ideš sutra kod Leposavića na slavu?
-Ne znam, kume, mislim da neće slaviti...
-Što bre to, kume, pomeri se s mesta?!
-Ma skroz su se otuđili jedni od drugih...sad kod njih svako jede svoj lebac...
-Au, kume!
