Jedna od teza koja se najčešće uzima zdravo za gotovo.
A zapravo je teza koja je absolutni dokaz da ne postoji radnja koju svako, ali baš svako može da radi.
Svako može da igra fudbal. Može kurac. Šta če ljudi bez nogu?
Svako može da diše. Prc. Koliko se beba uguši momenta kad se preseče vrpca?
Svako može da misli. A-ha. Ljudi u komi ispadaju iz kategorije, zar ne?
Sitnice, misli koje tvom mozgu pobegnu ispod tezge, izbegavajući razmišljanje o njima. Možda je to samo moždana samo-odbrana od samo-destrukcije od pravog razumevanja sveta i načina na koji on parazitira i koegzistira sa jedinkama koje su dovoljno nesvesne njega, da su u dobru ruku još i srećne.
Ne postoji radnja koju svako može da radi, jer je svako uskraćen za nešto, bilo da je nešto vitalno, ili samo nešto što mu je tako drago, a tako daleko, zauvek.
