Nemilosrdni zivot nam svojim strogim ali nepravednim jataganima bez milosti cesto sece gole genitalije i usi i ne obazire se na molbe i zapomaganja vec moramo da se borimo stalno. Za nesto.
Od grcevite borbe za sisanje majcinog mleka, da ne bi crkli od gladi, preko klikera na ''troki'' do zelje za oblinama i srcem neke lepe ali slabo placene radnice u knjizari, do zelje da se rukovodi armijom bagera koja rusi Narodnu skupstinu dok su poslanici u njoj i usput se iz balona gleda panorama Beograda na prolecnom suncu uz blag povetarac ...
Pre mnogo godina... Posli Vasojevici onako pocepanih caksira i prljavi kao da su se 2 dana kupali u kanalizaciji Bombaja, u sred gladne godine, pravo u Kotor da podignu so i brasno koje su im poslali Rusi da prezive.
U Kotoru ih gledaju nalickani, otmeni austro-ugarski vojnici seksi old skul izgleda, prekidaju pevanje neke tad aktuelne fakerske italijanske kancone, i pitaju:
-Vi ste oni Vasojevici sto se bore za koru hleba hahahahaah?
-Da mi smo. A za sta se vi to borite?
-Za cast, za slavu!!!
-E pa svako se bori za ono sto nema.
