Ovo je jedna inspirativna, poucna, iskustvena izjava (a usput i savet) jedne profesorice svojim studentima. Vrlo divna profesorica, kako fizicki (za svojih 45-50 godina) tako i kao osoba. Postavila je pravilo na pocetku semestra da svako moze da uradi nekoliko seminarskih radova i eseja iz njenog predmeta, da bismo ucestvovali u tzv "interaktivnoj nastavi" i skupili sto veci broj poena. No, vremena se menjaju. Divna zenica s pocetka price, prerasta u zlu babetinu, ciji je jedini cilj srusiti odredjeni broj studenata. Jer, sta se desilo - studenti poslusase dobru zenicu i napisase seminarske i eseje, skupise bodove! Maltene, svi da prodju. Ali to ne moze tako, procedura se menja odjednom. Sa njom i divna asistentkinja '84. godiste, ali to je nebitno. Iznenada, sve je crno. Niko ne moze imati vise od dva seminarska i/ili eseja jer 'boze moj, ne mozete svi biti pametni toliko da sve dobro uradite' (citat sa predavanja).
Dakle, desavaju nam se fundamentalne promene u svetu, kako u nasoj glavi tako i inace. Sa sivog, gde smo svi isti i moramo se prilagodjavati jedni drugima, presli smo u crno-beli svet u kom nema prilagodjavanja, vec 'kako se nekom tamo cefne', tako ti je.
