Smaraš i ne mogu da te slušam, već neko vreme pokušavam da završim konverzaciju na pristojan način, ali mi i dalje ne dozvoljavaš.
-Dobro, i samo sam želela da ti kažem da sam duboko povređena i da nije trebalo to da radiš, i dalje te nije briga za moja osećanja, a pričali smo o tome 100x, i treba da mi se izviniš, rasplakao si me i ti mene ne voliš.
-Ok.
-Šta ok?? Znači priznaješ??
-Sve ok.
-Definitivno si postao previše bezobrazan. I duguješ mi izvinjenje. I gde ode sada?!
