Sve po P(M)S-u

Са 17 година желиш да докажеш како имаш муда за перверзије којима ћеш се после хвалити као екстра јебач, јер више није кул бити нормалан.
Мића: - Ајдееее Милена, мооолииииммм тееееееееее! Неће ти бити ништа.
Милена: - Па ја хоћу, али се плашим.
Мића: - Немаш чега да се плашиш. Мало ће да боли и после ће бити лепо. Веруј ми.
Милена: - То си ми рекао и кад сам ти дала мог Химена. Шта још хоћеш?
Мића: - Па хоћу и Орка...
Милена: - Баш си Хордак. Доста сам ја гутала све од тебе, сад је ред да ти мало поштујеш нека правила.. (јебаћу те у мозак као да је Џеј Џеј...(Jenna Jameson за неупућене))

Са 19 идеш у војску да покажеш како ниси волео Орка више од Тиле и Химена, па временом постао геј.
Ниш. 23. јул, полигон испред касарне Филип Кљајић - Фића.Жарко Јовановић, први у строју, у ставу мирно. Под пуном ратном опремом. Зној му цури низ леђа и између гузова, све до јаја. Опасачи се усекли у месо и кости. Испод шлема кључа. Гузца га сврби, очи га пеку од сланих капи, уста су му сува. Мисли на своју прву љубав. Она сада држи пушку чврсто и зноји се. Радо би је искористио за све могуће перверзије - од чешања, преко хигијене до самозадовољавања. Али не може!
Наредник: Јунци! (уноси му се у фацу) Јеси ли ти јунац?
Жарко: Нисам. Ја сам Жарко.
Наредник: Војниче, ти си Жарко Јунац, и обраћај ми се са да или не, господине наредниче, по ПС-у! Јел ти јасно, Јунац?
Жарко: Јасно, господине наредниче.
Наредник: Курац мој је теби јасно. Ајде, трчи сад 2 круга. И научи ПС.

Са 25 и кусур се ожениш јер си због размишљања главићем на погрешно место истресао муда. Она готово малолетна, пре него пунолетна, фали јој предњи горњи зуб и 1 разред средње до краја. Родила ти је ћерку, да би те у будућности подсећала шта си радио у прошлости.
Јован: (примиче се жени којој прилази само када је претерано напаљен или претерано гладан) - Драга... Овај... (љуби јој раме, што није чинио још од ономад у сену крај Житорађе)
Женетина: Шта је? Шта сад `оћеш? Јеси ли нормалан?
Јован: Ја сам мислио ако си расположена....
Женетина: Ма терај се бре, будало једна.
Јован: Па што тако женче? Шта сам сада скривио?
Женетина: Ма ништа срећице... Само није сада време.
Јован: Како није? Дете спава, мајку сам ти еутаназир`о са бенџаминима... Све по ПС-у!
Женетина: Е, трт, Милојко! Можда јесте по ПС-у, али нећеш вала по ПМС-у.

Јован лежи и гледа у плафон. Размишља. Од свих људи зашто ја? Зашто баш мени да се деси... да имам јаја? Да ме свако дрка по ПС-у и ПМС-у? Да сам се родио као женско, знам шта бих радио... (задовољно почиње да трља своје груди и тоне у тужни сан).