Svebidaznamosaurus

Svebidaznamosaurus dokonikus penzio je vrsta grabljivice koja je nastanila našu planetu odmah po završetku ere mezozoika, i glavni su predstavnici ere penzozoika, koja je sledeći geološki period.

Svebidaznamosaurus dokonikus penzio zbog svoje izdržljivosti dan-danas izaziva divljenje podvrsta koje, iako mlađe i okretnije, teško da mogu da se uhvate u koštac sa upornošću Svebidaznamosaurusa, kaljenom milenijumima.
Svebidaznamosaurus je grabljivica specifičnog izgleda. U uspravnom položaju visoka je čak i do 180cm, ali pri posmatranju ovog primerka morate uzeti u obzir i njegovo često namerno povijanje kičmenog stuba i hodanje u povijenom položaju a u svrhu dočaravanja nemoći kojom bi vas grabljivica zavarala i naivnog napala kada se najmanje nadate.
Prosečan predstavnik vrste ima oko 26 do 32 zuba, vrlo pokretne čeljusti kojima se lako služi. U poznom periodu svog života, kada im se broj zuba smanjuje, sposobni su da ugrade dodatne zube u vilicu na mestima nedostajućih, kao i da istu odstrane u čašu sa vodom nakon završenog perioda hranjenja. Hrane se uglavnom danju, a u mogućnosti su da pojedu čak i do tri komšinice dnevno.

Svebidaznamosaurusi su dvonožci i mogu da dostignu brzinu od čak 3,5m na sat. Karakteristično za njihovu pokretljivost je to što je ona varijabilna. Pokretljivost i brzina ovih grabljivica povećava se u određenim situacijama, a najveću pokretljivost i brzinu pojedini primerci dostižu minimum jednom dnevno kada u autobusu GSP-a ugledaju slobodno mesto za sedenje.
Ženke Svebidaznamosaurusa su upečatljivije, napadnije su i agresivnije. Razliku između muškog i ženskog predstavnika vrste karakteriše učestalo siva boja vlasišta glave kod ženki. Barem jednom mesečno ženke održavaju svoje vlasište sivim i u velikom postotku trude se da vlasište ukovrdžaju papilotnama, kao upozorenje - ženke sivog, ukovrdžanog vlasišta ubrajaju se u najopasnije, otrovnice su i nikada ne ostavljaju plen živim.
Njihovo postupanje prema plenu krajnje je surovo. Ispituju do tančina, ocenjuju, procenjuju, uče kulturi, pričaju kako je to bilo u njihovo vreme, kritikuju, pridikuju, zameraju, nameravaju, odmeravaju i na svaki vaš odgovor imaju po jedno " a kako to?". Nažalost, nemamo konkretnih informacija o daljem postupanju prema plenu, jer se ni jedan radoznali posmatrač ove vrste nije vratio živ sa ekspedicije da bi mogao svojim iskustvom da upotpuni informacije o ovim fascinantnim predatorima.