Svinća je jedna mnogo kul igra, preteča današnjeg golfa. Igrali su je naši dedovi dok su bili u našim godinama, i verovatno bi igra opstala kao sport, možda čak i olimpijski, da nije došlo do industrijske revolucije zbog koje su dedovi i babovi silazili sa sela u dgra. Inače je igra, kao što rekoh, mnogo kul. Zanimljivo je da za ovaj sport nije potrebna lopta, sve što je potrebno jeste jedno omanje, dobro zadeljćano (objasniću pojam ako bude bilo potrebe) drvo, debelo, kruto, i drugo drvo, duže, poput bejzbol palice. Sama igra se ne odlikuje prevelikom dinamikom. Naime, pošto postavite prvo, debelje drvo na zemlju, uzimate u šake ono veće, bejzboličarsko drvo, i njime šibate po drvu sa poda. Fora je da se pogodi zadeljćano mesto, kako bi drvo sa poda što više odskočilo u vis. Kada se zadeljćano drvo nađe u atmosferskom prostoru, onim drugim, bejzboličarskim, šibate ga kao bejzbolu lopticu. Pobednik je onaj kome zadeljćano drvo odleti što dalje a bejzboličarsko ostane čitavo.
Naziv igre je oduvek bio tajanstven čak i najopakijim igračima, pa čak i deda Miloji, kultnom liku, i, kako kažu, rekorderu svinće.
