obicaj u srbiji, hrvatskoj, bosni...uglavnom, na nasim prostorima. predstavlja mnogo vise od samog cina klanja svinje. taj dogadjaj bukvalno ima dusu, principe, pravila...oni variraju od mesta do mesta, pa i ljudi voli da uvode neke svoje novine ili zadrzavaju nesto sto smatraju vaznim. sve u svemu, posao se radi na sledeci nacin:
izjutra rano, okupi se drustvo, 4, 5, 6 muskaraca kod jednog domacina radi klanja svinceta (ili vise njih). ispija se prva kafa, izlazi napolje, svince se zauzda sajlom, izvuce napolje, obori i zakolje. tada sledi prva rakijica, da ne ide na suvo! zatim, surenje, rad brenerom i komadanje. za svo to vreme, domacin cascava, drustvo se uz rad zabavlja, prepricava sve 'mesne legende' o prethodnim svinjokoljama. te price se prepricavaju na svakoj svinjokolji. i svako ima neku svoju verziju. ali nije vazno, to je izrazito bitan deo 'hepeninga'. zene imaju svoju ulogu u svemu ovome. naime, one se brinu za obroke, koji sadrzavaju 'elemente' te svinjokolje. za veceru obavezno idu krofne.
dalje, kad se odradi komadanje, prave se nadevi za kobasice, kulenje, krvavice, svargle. na kraju, svi sedaju za veceru, prepricavaju jos jednom sve one ruralne legende, iskustva i rastaju se do sledece subote kad ce sve opet raditi kod nekog drugog.
svinjokolje se odrzavaju krajem novembra, pocetkom decembra.
ovo sto sam ukratko opisao je jedan primer vojvodjanske svinjokolje.
za sve vas 'zastitnike zivotinjskih prava' - nemerljivo cenim i volim zivotinje, pa samim tim i svinje! o njima se brinem maltene od kad dodju na svet, pa do ovog cina. znam o zivotinjama i vise nego dovoljno, i to iz prakse. nijedna knjiga, casopis ili sajt me tome nisu i nece nauciti vise.
pozz! :-)
