Obavezan inventar svake prosečne tinejdžerske sobe. Obično je to neka rasparena čarapa koja nikome ne treba, stara majica, peškirić, platnena salveta ili nešto slično, a služi da se posle rešavanja stresa obrišu izbačene izlučevine. Retko se stavlja na pranje jer je uglavnom vešto sakriveno ispod kreveta, ormana ili nečega sličnog.
Lik koji je upravo završio sa cepanjem:"U jebote, gde je?! Gde li je sad kad treba, sunce li ti!? Pa ima da se osuši pa da mi fleke na tepihu ostanu. Pa ispod ormana je bila, nije mogla noge da dobije! Ček', na šta sam ovo stao? A tu si, znači. Sa' ću te lepo ispod kreveta staviti pa da znam gde si".
* Par dana kasnije *
Majka:"Ima ova jedna rasparena čarapa, vuče se po kući, jesi l' vid'o drugu možda"?
Lik:"Ouvaj... Ne. Ma mora da je ispala negde u kući. Stavi ju u orman, možda se nađe druga jednom".
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Stavi je u orman, trebaće. :D +