tager

ne, to nije lik koji taguje, već ručno i veoma domišljato (da ne preterujem ako kažem genijalno) izrađena „naprava” kojom se taguje. kada sam ja počeo da se tagujem, sredinom '90ih, debeli flomasteri (poznatiji kao markeri) bili su ultra skupi i trebalo je dve i više nedelja odvajati od usta da bismo ih kupili. odvajali smo od para za prevoz i za užinu... prevoz je koštao tri kinte, a marker više od 250din. tada se neko dosetio da od starog i sjebanog zipo upaljača napravi tager tako što bi izvadio onu vatu iz njega i stavio drugu natopljenu mastilom. na taj način smo dobili originalan i vrlo jeftin marker za tagiranje koji je trebalo, s'vremena na vreme, dopunjavati... veliki trip ili gotivan flou bio je tagirati se na nekoj glatkoj površini. tagovi su bili do jaja odrađeni, pogotovo kad su ih pisali ljudi talentovani za crtanje i slikanje...