Jelena,
Ovo je tvoj prvi Božic u novoj kući tvojoj. Ono zbog čega ti se obraćam jeste ovaj novi hrišćanski praznik. Ti znaš da smo mi uvek Koledo, mlado Sunce na današnji dan i njegovu pobedu nad mrakom, obeležavali.
Uradi sve kako ti tvoja nova vera nalaže, ali ne zaboravi i naše običaje.
Ujutru pošalji muža u šumu po blagoslov zemlje, neka ti donese grančicu drveta u zimi okićenog runama zlatnim i znakom života. Hrast je naše drvo. Ti unesi malo sena i slame i stavi ih pod sto na kome ćete obedovati. Sa senom u kuću uneseš i sene naših predaka. Kad budete jeli, pomisli na njih i pusti mrvice pogače da padnu na pod. Kako bi se duše onih koji su bili, spojili sa dušama onih koji jesu, i onih koji će tek biti. Žito je ono što kruži.
U pogaču umesi zlatnik kako bi se bogatstvo u ljudima prelilo i na njihov rad. Pusti pogaču da se vrti među tvojim ukućanima, kao što se zlatno Sunce vrti.
Zabavi decu igrama o životinjama, jer Majka zemlja jednako voli svu svoju decu. Nek se iza tebe čuje stalno pijukanje, mnjaukanje i blejanje...
I najvažnije, uveče, nad ognjištem, zapali grančicu badnjaka, reci mu:
Koliko varnica, toliko parica!
Koliko iskrica, toliko srećica!
Koliko vatrica, toliko sunaca!
I Koledo će ti dati mnoga Sunca da vas dugo greju.
