Tapaciranje daske vece šolje toalet papirom

Од када се усправио и проходао на две ноге, а врло вероватно и пре тога, човек је тежио ка постизању што веће удобности. Пећина је омогућила да му киша не пада за врат док се игра неким комадом дрвета напољу, ватру је провалио како би на роштиљу испекао комад сланине од мамућег бута који је након печења пријатније жвакати, а медведoвог прадедеу, или неку другу несрећну животињу је одрао како би позајмио крзно и осећао топлину док жваће сланину на сувом.

Много касније, човек је скапирао да се може осећати удобније и док сере, те је почео да облаже даску веце шоље тоалет папиром. Прво оним белим и розе једнослојним кроз који му је неретко пропадао прст у шупак док је брисао дупе, а онда, како је наука напредовала, и трослојним, миришљавим.

Да би се даска веце шоље квалитетно тапацирала, потребно је бар пола ролне папира, али све што је удобно је углавном и скупо, па се човек и на то привикао.