Игра речи коју лично употребљавам када на столу ‘место жениног затекнем таштин ручак.
:ЗА СТОЛОМ:
(муж подижући поклопац шерпе проговара):
М-Шта је ово, жено!?
Ж- Ручак, шта је?
М- Ко је кув’о ово?
Ж- Мајка моја, што?
М- Па што не рече да је данас таштатура да купим ранисан да не цркнем од киселине?
Ж- А што си такав? Нисам стигла да спремим па замолила њу.
М- Замоли је и наочаре да стави кад соли и зачињава, задњи пут сам Жарета звао да рента камион из ватрогасног да ме угаси. Па јел сам ја тебе ил’ ташту оженио?
Ж- А немој знаш да она једва чека да нам скува или нешто спреми, па коме ће? Од како је тата цапнуо…
М- За столом од њеног подварка, онда сте се против мене уротиле а!? :поклапа шерпу: Ништа, зови резервиши сто у МБ-у да се наједем јагњетине о твом трошку.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.