Mega dobar slatkiš, vrhunskog dizajna i boje, sušta ekskluziva u periodu 90-ih. Stvar pored koje ni danas ne možeš da prođeš a da je onako usput malo bolje osmotriš. Poslastica na drvenom štapiču, topla, topljiva, šećerna, kod koje topli dodir sa usnama i bradom transformiše mekanu vunu u kristalizovani šećer. Tata brada predstavlja krem 'underground' sveta slatkiša.
*Mamaaaaa kupi mi tata bradu.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
хм, ми смо то увек звали шећерна вуна, али сад ми је доста јасније и повезаније са истоименом песмом Блок Аута. :)
skonto pesmu, ok stvar :)
haha, tata brada.. :) prvi put cujem, sto je inace i osnovni zadatak Vuke.. :) svaka cas' Hrnjau! :) +
o hvala ghetto_grip! Zahvaljujem :) Mi smo tako zvali kao klinci, tj tamo gde sam je ja kupovao sam prodavac ju je zvao tako, msilim da je cak i pisalo TATA BRADA :)
Јој што волем да се сва улепим у ову шећерну вуну :) али једем само розе, друге боје ме не интересују ;)
+++