To je jedan vid bolesti. Porodične bolesti. Kad čovek svoju ženu trećim licima predstavlja kao Mamu a ona njega oslovljava sa Tata pa ti bude neprijatno jer nemaš pojma ko tu koga jebe.
Zašto ne dođete kod Mame na kafu? Biće joj drago.
Ali ja sam mislila da je Vaša mama umrla prošle godine.
Jeste, bog da joj dušu prosti. Onda, može u ponedeljak? Eh, evo je. Mama, baš pričam komšinici da bi bilo lepo da nas poseti u ponedeljak.
U ponedeljak? Tata, pa mogao si slobodno reći i u nedelju. Šta fali?
Oprostite Tata, Mama, je l' me jebete oboje?
Ju! Prostakušo! Idemo, Tata!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.