Ubica djetinjstva u devedesetim. Naime, kako su tada posebno bili popularni TV kvizovi sa Hugom/Super Mariom/Skočkom/Ubaci_generičko_ime, pojavio se novi vid segregacije - prema tipu telefona. Oni digitalizovani su tu bili u prednosti i bez problema su mogu da "pritisnu peticu" da započnu igricu (ili koji je već retardirani slogan emisije bio), dok su ovi sa teškom mehanizacijom bili prisiljeni da nauče da je život kurveštija najveća. S druge strane, statistika je pokazala da je desetak godina kasnije porastao broj KV kombajnista, kao i potražnja za bijelim potkošuljama. Slučajnost? Mislim da nije.
- Koga to imamo na liniji, šta kaže režija? Režija kaže da je sa nama Minjo iz Sanskog Mosta.
- Zdravo.
- Zdravo Minjo iz Sanskog Mosta. Odakle nas zoveš?
- Od kuće.
- Da li su navijači spremni, Minjo?
- Jesu.
- Koga imaš od navijača?
- Ima tata. Mama nije tu, ona je otišla da kupi parizera.
- Dobro Minjo, ovo je Hugo, nije ti to Alkoholikus Anonimus, kru te nejebo. Nego, jesi li spreman?
(iz pozadine dopire "Sprem' te se, sprem' te")
- Prije nego krenemo, zamoliću te samo da smanjiš teve i da kažeš navijačima da budu tiši, ipak je ovo multinacionalan kviz, a Goksi kamerman je Bošnjak, pa nije fer prema njemu da provociraš. Je l' tako?
- Dobro.
- Aj sad pritisni peticu da započneš igricu.
- škrkrkrkr-trrrrr
(nastaje totalni haos u studiju, otpada rasvjeta, mikrofon eksplodira, Hugo se šlogira)
- Ljebe sveti, šta bi to? Minjo, šta uradi, nesrećo?! Hugo! Hugo, tok tu mi men! Donć ju daj on mi men! Minjo, ubio si ga! MINJOOOOOOOO!!
- Tu tu tu tuuuuuuu...- Sine, nemoj se sikirati. Biće bolje drugi put. Eno mama ti kupila sladoled.
- Ćale, samo nemoj ti da me tješiš, 'ljeba ti. Nisi bio sposoban ni ko čovjek da dobiješ u ratu invalidninu da valja, nego tek neka šesta kategorija. Zato ni na GSP povlasticu nemaš pravo, a kamoli da nam obezbijediš normalan telefon. I ako ova opet nosi onaj razvodnjeni Stopi, ima da izvršim micubiši.
