Obično od 8 do 9, odmah posle Dnevnika (Rosa Salvahe ili tako nekako, Kasandra, Ljovisna, Marisol, Esmeralda...). U Srbiji se devedesetih u tom terminu najviše kralo po seoskim domaćinstvima, jer je sve živo iz kuće zaneseno buljilo u televizor, čekajući da se otkrije ko je kome majka, a kome strina i kad će više ovo dvoje da se poljube. Lopovi su u tom terminu mogli glat i kombajnom polje da predju neprimećeni (i to polje tik pored kuće), a kamoli da izvedu stoku iz štale, odvezu traktor ili, recimo, odnesu zalihe kukuruza i žita. A stradala je tu i sitna živina. Ono jadno kuče laje, odra grlo, ali džabe, niko ga ne šljivi ni dva posto. Jbg, Randu gadjao Luisa Davida nožem, svi u transu! Bombu da im baciš u sobu svi bi skočili na televizor da ga spašavaju. Završi se serija, podje domaćin sludjen (pošto nije video da li je Randu zveknuo onoga, pošto baš tada prekinuše epizodu) da proveri da li je sipao kravama vodu, kad ono medjutim. Gde su krave jebem ti sunce! A ni traktora nema! Samo jedna kokoška kokodače iz šumarka, spasila se sirotica.
p.s. Šalu na stranu, postoji podatak da se u Srbiji tada zaista najviše kralo u tom terminu, upravo zbog ovih serija.
