Priče koje su uglavnom nastale konzumiranjem određene količine alkohola.Obično počnu između 3-4 ujutru.Dolaze sasvim spontano i niotkud u onim trenutcima kada već ne možemo više da pijemo ili kada nam nestaje pića.Mesta u kojima nestaju te priče su uglavnom mirnije varijante,ali mogu to i biti objekti u kojima se jede posle grada.Uglavnom se priča o životu,nekim starim ljubavima. Otvori se duša. Priča se o onome o čemu trezan ni rođenom bratu ni u ludulu ne bi to rekao. Ali,postoje i one druge vrste priča o kojima osoba odjednom dobije hrabrost,da je jača od celog sveta,i da se nikoga ne plaši
Vikendica,sede tri druga,i priča teče ovako nekako: "
Brate,sećaš li se ti one moje Milice? Ja sam je baš volio.Slao joj cveće nekoliko puta.I šta ćeš!? Mlad,lud! Pokušam da kresnem njenu najbolju drugaricu.Međutim,izvisim i kod jedne i kod druge.Makar da je ona njena drugarica bila nešto,Nego,eto,budala! Brate,pet godina je prošlo od toga.Još me moja duša boli zbog nje....."
Restoran na benzinskoj pumpi na kojoj se jede posle grada:
"Brate ja sam lud.Ne znaju oni još s kim imaju posla.Sutra ću da jebem mamu,onom komšiji Miloradu što je ušao pola metra u moj plac.Moji to znaju! Ćute ! Neće ljudi da se svađaju.Ima sutra da odem da mu rukama izvalim onu ogradu što je sazidao.Majmun jedan glupi..."
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Ja bih ovo ostavio bez primera... :)