Класичан пример локалног '''набријаног'' ђилкоша који зрачи телетином унаоколо.
Изгледа као мешавина Шабана Шаулића и Ђоганија уз примесе дивљег порива Сеје Калача. По улици се најчешће шетају полу голи са или без мајице на рамену, носе кратке шорцеве за купање и рибок класик патике. Када хода руке су у полу раширеном ставу, глава и вилица избачени напред, са благо повученим раменима уназад, па изгледа као да весла унаоколо. То је иначе став када се тетејац ''репетирао'' , када је ''метак у цеви'' и свет је под његовим ногама. Обавезни су ударачи крушке по вашарима коју неретко ''забадају'' и главом, јер то је врхунски доказ моћи и доминације у њиховом чопору, док у кафанској варијанти о главу ломе и чаше, флаше и ситан инвентар. Фризура је кец - тројка, са варијацјама на тему ( земунка, тарзанка, бичеви, репови, шпицеви ), пожељно је да је и коса офарбана дречавим тоновима но није обавено. Комуницирају звуковима који наликују ( брт, врт, мисш, гија, рокнем...) Поглед им је невероватно туп али намрштен што целокупном стајлингу даје посебну драж. Обожавају кола и обично су власници најприступачнијих модела који могу да достигну 200 км/ч. Ту је широк избор гси - ева, гти - ева, и стриктно мора да буде бензинац јер: '' бензин је за кола, нафта за трактор а плин за упаљач''...
Примерци ове врсте су раније виђани по рубним београдским општинама и приградским насељима, као и у унутрашњости, но сада су открили чари јавног превоза, велики број их је и положио па сада мењају локације и присутни су мање више свуда.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.