
Типична реченица родитеља кад им кажемо за нешто да нису у праву или да не знају.
Ја: Тата, ја мислим да тај шраф иде у ову рупу, е не ту где си ти поставио.
Тата: Шта ми ти знаш, ја сам ово склапао стотину пута.
Ја: Али тата, видиш да се не укпала ту, треба у другу рупу. Ево нацртано је у упутству! Погрешно радиш!
Тата: Ја погрешно радим?! Ја ово кад сам склапао тад упутства нису ни постојала! Ја најбоље знам!
Ја: Све је то ОК, али погледај упутство, овај пут не знаш, ниси у праву.
Тата: Слушај дете драго, оно што сам ја учио у мојој школи, ти никада нећеш. Ми смо имали предмет "домаћинство", ви ни не знате шта је то. Оно што ја знам, ти никада нећеш знати. Стога, пусти ме леба ти да урадим ово како треба, па да идем да једем.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.