Reči oca upućene detetu koje ne zadovoljava njegove kriterijume. Osećaj uzaludnog truda pri pravljenju istog. Neće da sluša, ispada glup, uopšte nije na mene! Paradoksalno, u našim krajevima, ovu rečenicu otac koristi kad je sin previše dobar i lepo vaspitan, a otac blaga ili sušta suprotnost toga. Majka, pak, koristi ovu rečenicu kad se sin „malko“ otme kontroli, postane huligan i šta ti ja znam, droge, gangsteraj, podzemlje...
-Tata, razmišljao sam da upišem muzičku školu.
-Šta? Da urličeš i zavijaš ko one uštrojene Bečlije?!
-Ne, mislio sam da sviram violončelo.
-Violončelo? Ma sviraćeš ti kurcu mom! Ajd tambura još nekako, pa mož’ i da se opariš u kafani, ali to?! Jok! Bolje idi u baštu i skupljaj šljive!
-Zašto da ih skupljam kad je pola istrulilo, smrdi?
-Za kom, nesrećo!
-Šta ti je kom?
-Joooj, ti nisi moj sin bre! Au, preseca me u plućima sad..
-Aha. Još ja mislio da me poštar zove sine iz zajebancije.
-Šta?! Spasa poštar? Pu majku mu bezobraznu! Daj glicerin, brže!-Kevo, daj para.
-Pa sine, juče sam ti dala, šta radiš ti s tolikim novcem?
-Plaćam kurve i drogu! Šta te briga bre! I ne ulazi mi u sobu slučajno, jer će biti problema. Da slučajno nisi otvarala fioku!
-Ti nisi moj sin, nisi...
-Naravno da nisam! Ja sam bre dete ulice! Hud! E, da, jesi uspela da opereš onu fleku sa trenerke od.... jogurta?
