Najviši stepen pravno-imovinskog sporazuma kod klinčadije ispod 12 godina. Posle razmene dobara, (npr. - 4 obične sličice za keca, ili 3 šećerca za jedan mermerac u klikerima), onaj koji se oseća kao da je napravio bolji posao i želi da zaštiti novostečenu dobit, može to da uradi prosto izgovarajući ovu jednostavnu frazu.
-E Pero, znaš ono kako sam ti juče dao onog zlatnog Rolexa za keca iz "Mundijala"? (Album sa sličicama svetskog prvenstva u fudbalu - kec je obično sličica pehara);
-Daaa?
-Jao rekao mi ćale da će da me osakati ako mu ne nađem taj sat, evo ti kec nazad...
-E ne može, rekli smo tike-tike-tačke...
(Klinac odlazi pokunjene glave, tresući se, očekujući neizbežno...).
Gotovo. Ende, nema više. Šta je bilo - bilo je; šta si imao - nestalo je.
Ispovraćao si, dakle, dušu i na usta i na nos, a pošto ti je ona zadnja povraćka mirisala na bebi-kašice kojim su te šopali k'o klinju, sad si siguran da nemaš više šta da izbaciš iz sebe.
Magična formula koja označava da možeš da nastaviš s cirkom.
Krunoslav: Blaaargh, blaargh! Blljuc... Pu! Uf, majku li ti... Pu, pu!
Želimir: Ajde više, jesi završio s bljuvanjem? K'o da si rakijski kazan eksirao, a ne onih pešest Tumorga i tri dunje. Sramoto. Ajmo.
Krunoslav: Ček sekund... Bljuuuv! Pu, pu, pu! Eto, gotovo.
Želimir: Si siguran?
Krunoslav: Pu! Jesam. Tike-tike-tačke, nema više vraćke. Ajmo nazad unutra, da nam se ne o'ladi ona pičetina za šankom.
