Na svakoj srpskoj svadbi, postoje različiti tipovi gostiju, koji u zavisnosti od uloge, imaju različitu opremu koju nose na svadbu.
Običan svat: Vino, bombonjera, cveće. Nezapažen toliko.
Zadužen svat: Ono što je dobio od domaćina svadbe, to i vraća. Ume da zaigra u masi.
Prijatelj svat: Donosi šta hoće, domaćinu je njegovo prisustvo najveći poklon. Voli da se mota oko muzike.
Rodbinski svat: Pored toga što je pomogao da se svadba spremi, dužan je da donese što kabastiji poklon. Uvek igra oko mlade i mladoženje, u centru pažnje.
Stari svat : Uz poklon mora da poseduje ženu, devojku (ako je nema mora da je pozajmi za taj dan). U prednjem čelu sedi, sa ostalim šlag društvom. Kad se napije počne da muva pevačicu.
Barjaktar : Poseduje kolac sa srpskom zastavom i na vrhu jabuku. Njegov posao je da čuva jabuku, obično se smori dok traje taj ritual. Kasnije uveče se pridružuje veselju.
KUM: Najatraktivniji svat. Što se kaže 'Kum nije dugme', tako da on ima pravo uz televizor, što donese, da poseduje pištolj, automatsku pušku, karabin, ( ne sme zolju) i pucanjem iz vatrenog oružja doprinosi što boljoj atmosferi na svadbi. Po običaju 'drži muziku' celo veče, što izaziva gnev kod ostalih svatova.
Postoji još jedan tip gosta, koji je totalni autsajder.
Padobranac svat (nezvani gost): Već je bio na nekom ispraćaju, pa je svratio da se još malo dolije, eventuano da smaže neko parče pečenja. Čeka ispred šatre da mu aščija iznese gajbu piva, ili da se domaćin smiluje i naredi pevaču da na mikrofon izgovori čuvenu svadbarsku rečenicu: 'Za nezvane goste, postavka'! Tada pod šatru 'sleće' tridestak padaobranaca i zauzimaju neko mesto u ćosku.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.