Ovu definiciju postavljam isprovociran izjavom jedne studentkinje Pravnog fakulteta u Nišu koja je nesumnjivo došla iz neke metropole, npr. Kobišnjice. Na pitanje novinara da li joj se sviđa što je od ove godine, koje je ona upisala fakultet (2008.), uvedena bolonjska deklaracija; mlada seljančica je odgovorila: "Pa naravno, jako mi je drago, jer ću moći da učim i da se izjednačim sa decom sa zapada."
Ova izjava me je naterala u grohotan smeh, jer devojka je asfalt (što joj ne bih zamerio) videla, verovatno, prvi put u 13-oj godini kada je krenula u peti razred u obližnju varoš. Takođe sumnjam da je videla i Srbiju dalje od onoga što može da vide kad se popne na obližnje brdo u svome selu, a govori o studentima na zapadu. HAha!
Ne shvatite ovo kao ismevanje sela, jer nesumnjivo je da ja više cenim to što je ona. Smatram da nijednom Srbinu, ili Srpkinji ne treba bolonjska delaracija da bi bio i bolji od dece sa zapada. Jednoga dana i sam želim da se preselim na selo i da živim tim životom. Težak je, ali meni je srce spremno da izdrži tu težinu a duša želi to.
