Omiljeno prevozno sredstvo "opasnih" momaka po ruralnim predelima našeg lepog Beograda. Odlikuje ga velika maštovitost i šarenilo, okićen je tribalima, vatrenim tragovima i obavezno nalepnicom na zadnjem staklu na kojoj piše "hell crew", "devil boys", "turbo" ili neki slican "zajeban" natpis. Okićen je led diodama više od novogodišnje jelke, ima aluminjumske papučice i neizbežan detalj je neki ultra sportski volan.
Skupovi na kojima se vlasnici ponose svojim mašinama su obično svima poznata i svako veče ih tu možete naći.
Tipičan razgovor dva ponosna vlasnika se uvek svodi samo na dotične automobile.
Džiber1: De si Mile, šta ima, koliko konja ima taj tvoj?
Džiber2: Evo, nema ništa, 55ica a tvoj?
Džiber1: Eee, moj ima 65, ima se može se! hahhahaa
Džiber2: hahhaha
Džiber1: Sta je bilo sa onom malom od sinoć, htela da se provoza u mašini? hahaha
Džiber2: Ma provozao sam je do potoka, mala je ćelava dole kao tvoje gume. gromko hahahha
Džiber1: hahhaha
Džiber2: Imas da kupis na bubanj potoku za male pare.
Džiber1: Gde je Pera, nisam ga video skoro?
Džiber2: Ma pusti, ćale mu kupio punta i više ne dolazi...
Dđiber1: Izdao je hard core! Pi*ka!
vise sam ih po Beogradu vidjao, ali +.. ;)