Namćor. Žena koja je u stanju da svom muškarcu zagorča život na više nivoa. Da se razumemo, nije to ona jaka i nezavisna žena koje se muškarci plaše, a žene je joj zavide. Ne, ta lomi kurcu rebra. Ova je sa druge strane cela frigidna.
Lako je uočljiva. Paž frizura, bež džemper i osmeh kiseo kao njena pojava. Prisutna je u svakom društvu, obično samo ćuti i smeška se usiljeno, a eventualno progovori kada se neko ogovara. Konstantno osuđuje.
Njen muškarac ne pije, ne puši i ne ide po kafanama. Svojom voljom, navodno. Kada nije na poslu ili ne spava svoje vreme prilagođava isključivo prema njoj, pa je ostao i bez ono malo prijatelja što je imao. Jednom godišnje uspeva da skupi muda, da se opusti i da se napije sa tastom kod njega na slavi. Tada mu se na kratko vraća muškost i tada je bar na kratko, dok se otrezni idućeg jutra, on glava kuće. Ujutro se sve vraća na staro nakon kratkog i sadržajnog razgovora iza zatvorenih vrata.
:Nokia tunes:
- Kaži, ćale?
- E doš'o onaj Slavkov Joca juče iz neke Amerike, Švabije ili šta već... Nisam ga ni slušao. Kaže mali da ga pukla nostalgija, nema tamo nikog, pa se setio kako ste se družili kao klinci i mislio da se nađete neki dan negde da se ispirčate.
- Jao, samo mi on falio. Ne mogu, ćale, nikako. Idem sutra sa Slavicom do Đavolje varoši, nije nikad bila, pa bi volela da vidi te kamenčuge, a posle cele nedelje treba da krečimo kuću.
- Opušteno. Već sam mu rek'o da verovatno neće žena da ti da. Priča mi da i on naš'o neku rospiju ko ti, kaže kad jebe neće "ah" da kaže.
- Ajde, ćale, ne jebi me i ti...
