To je ispod mog nivoa

Rečenica koju najčešće izgovaraju ljudi koji previše idealizuju stvarnost. Čim si ovo izgovorio, znaj da je najbolje sledeće "ćuti di si jer ni za di si nisi". Ljudi su skloni da o sebi najbolje misle i pričaju, to je neporecivo, čak i da veruju u to, bez trunke svesne samokritike-jer su to uvek drugi ljudi. Radiš, radiš nešto u ovoj šuntavoj državi, nešto malo, nije bog zna šta, ali kaplju neke parice. I onda hoćeš sve da promeniš. Ne, ljudi to neće prihvatiti, kritike padaju na ideje, razumne kritike, jer si pomalo umislio da si filzof, mudrac, propovednik i ti bi da prosvetljuješ. A zaboravljaš da je osamnaesti vek daleko iza nas i da je gotovo. I da, ipak, oni su nešto i radili, bilo je savršeno vreme za uzdizanje razuma iznad mraka verovanja u legende za malu decu tom jedan i tom dva Sada je vreme za snalaženje, a tu si u minusu, jer radiš sebi o glavi. I onda odustaneš od tih nekoliko hiljada uz prilično dobre uslove, jer je to ispod tvog nivoa. Umesto da se kao vidra provučeš kroz vrlo uske vode, godinama radeći na tome i zasijaš u punom svetlu, kad ljudi kažu: "Ne, ja inače ne volim da slušam taj radio, ali ponekad i uhvatim onog malog X, uvek ga slušam, jer je napravio nešto usred ovoga krša, zasijao je u punom sjaju originalnosti, čak i kada govori o temama koje su prežvakane, to radi drugačije od ostalih, na ovoj deponiji zvanoj srpski mediji". Da ne pričam o tome da ekstremni slučajevi ni ne žele da probaju nešto što je navodno ispod njihovog nivoa i tako čame čekajući nešto da padne sa neba. Neka idealna akcija, sa idealnim uslovima. Da im dođe neko i kaže:"Oduvek sam mislio da si poseban, evo ti posao koji si želeo"