
Типично-одрична реченица изговорена од стране особе која поседује нешто у штеку и чува као да му је последње у животу, те нико и ништа га не може натерати да списка муку коју је чувао за црне дане.
Пример 1.
==========================================================================
Два лика разговарају.
Дарко: ''Ајде брате, немој да ме дркаш знаш да се договарамо већ седам дана да идемо за тај Крагујевац. Шта сад да кажем Цеци и Нини? А знаш да се ложим на Цецу од средње?''
Маре:''Аман човече безкинтиран сам, остало ми је само 20е а данас је 17 у месецу, и то сам оставио за прву помоћ.''
==========================================================================
Пример 2.
==========================================================================
Газда куће негде у приградском насељу за столом.
Миливоје: ''Па докле више да једем ове бућкурише Радмила?! По цео дан радим као коњ у шуми, дођем кући гладан, а на асталу грашак! Женска главо мени је потребно месо,разумеш месо?!''
Радмила: ''Миливоје молим те не закерај, већ једи шта има на столу! Ону свињску главу од убојнице сам чувала за прву помоћ кад нам дођу деца за Божић,према томе ако си гладан једи, ако ниси одмакни се од астала да преберем.
=======================================================
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.