Jeste. To mu je u krvi. Ko god je poznavao njegovog pradedu boema, njegovog dedu kavgadžiju i njegovog ćaleta ženskaroša bi to rekao. Dakle, šta god on uradio, rekao ili makar pomislio se odmah pripisuje njegovoj nečistoj krvi. Taj čovek, sasvim običan i prost, biva obeležen za vjekove vjekov. Njega ništa ne može da opravda.
Kao klinac je gledao tetama pod suknje. Gledali su i drugi, i stariji i lepši, al' samo njemu je to u krvi. Kao tinejdžer prvi put se napio. Pili su i drugi, i više i duže, al' samo njemu je to u krvi. Kao adolescent se prvi put potukao. Tukli su se i drugi, lobanje su krckale, al' samo njemu je to u krvi.
I tako, jebem li ga, čovek uvek vuče nešto iz prošlosti za sobom. Uvek ima nešto u krvi, nešto loše, što će ga određivati kao osobu. Ta mala crna mrlja će ga uvek pratiti. Al' ko je jebe.
