Jebeno napeta situacija, pa i gore. Kad i orgulje izgube glas, a bubanj uhvati šturu.
Srce siđe u pete, adrenalinu se počne dizati kurac a cela percepcija se suzi u jednu tačku, obavijenom maglom.
Ekvivalentna toku svesti sredovečnog poštenog radnika, koji voli pomalo da gucne, uhvaćenog u koštac između pomisli da likvidira svoju nevernu ali isto tako sredovečnu ženu koja se simultano nabada na miška mišićavog fizikalca i slaže dečije gaće u fioku ili možda nuđenju da se pridruži u trojci.
Kada sve ono što je moglo poći naopako zaista pođe, a svi mogući planovi dođu do slova Š, svet govana graciozno otvori svoje kapije i kaže "izvolte".
-A, joj brate, ko vas tako nagrdi, ccc?
-Ništa ne pitaj.
-Kako, bre ništa ne pitaj, ti mašnu na glavi, ovaj fura mumija fazon, a onaj se potpomaže štakama, pričaj šta je to bilo.
-Brate, napismo se kao stoke i napušismo neke likove, kulove, mislilo smo da ih je samo trojica u društvu, kad ono buljuk uber seljačina se pojavi niotkude.
-Ne seri?
-Ma, da, to ni Enio Morikone ne bi iskomponov'o.
Након тока мисли средовечног радника ком живот иде у тру ружне, очекивао сам да ћеш у примеру убости најгорчију и депресивнију жицу, строги центар, али ипак +.
plus za Enija, ona njegova "Death Theme" je možda najtužnija kompozicija ikad napisana