
Јебено напета ситуација, па и горе. Кад и оргуље изгубе глас, а бубањ ухвати штуру.
Срце сиђе у пете, адреналину се почне дизати курац а цела перцепција се сузи у једну тачку, обавијеном маглом.
Еквивалентна току свести средовечног поштеног радника, који воли помало да гуцне, ухваћеног у коштац између помисли да ликвидира своју неверну али исто тако средовечну жену која се симултано набада на мишка мишићавог физикалца и слаже дечије гаће у фиоку или можда нуђењу да се придружи у тројци.
Када све оно што је могло поћи наопако заиста пође, а сви могући планови дођу до слова Ш, свет гована грациозно отвори своје капије и каже "изволте".
-А, јој брате, ко вас тако нагрди, ццц?
-Ништа не питај.
-Како, бре ништа не питај, ти машну на глави, овај фура мумија фазон, а онај се потпомаже штакама, причај шта је то било.
-Брате, написмо се као стоке и напушисмо неке ликове, кулове, мислило смо да их је само тројица у друштву, кад оно буљук убер сељачина се појави ниоткуде.
-Не сери?
-Ма, да, то ни Енио Мориконе не би искомпонов'о.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
plus za Enija, ona njegova "Death Theme" je možda najtužnija kompozicija ikad napisana
Након тока мисли средовечног радника ком живот иде у тру ружне, очекивао сам да ћеш у примеру убости најгорчију и депресивнију жицу, строги центар, али ипак +.
Enio jebe +