
Кључеве, документа, паре, слушалице ... у неком тренутку деси се да их негде заборавимо, али ствар коју никад нећеш заборавити је вожња бицикла. Не знам зашто, али нећеш.
У животним ситуацијама често се деси да употребимо овај изговор, да бисмо будалу која нам се жали једноставно отресли са грбаче и доказали му да није све тако сиво.
- Нисам кресо ништа шест месеци и много сам луд.
- Лажеш брате.
- Не лажем, од како сам попио корпу од Тамаре, пичке видео нисам. Заборавићу знање.
- Ма нећеш, то ти је као вожња бицикла, никад се не заборавља.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
++