Izraz najčešće možete čuti od vaše babe, i to u situacijama kada pred vas iznese hrane koliko 15 Afrikanaca koji ništa nijesu jeli 10 dana ne može pojesti i kad vi nakon što nijeste pojeli ni 1/3 (a i to je realno gledano previše) kažete da ste siti.
Baba: Što ćeš sine da ti napravim za večeru? Oćeš ... (nabraja nekih tamo 100 čuda)
Ja: Ne baba no mi sendvič jedan napravi sa onom pršutom i stavi malo sira.
Baba: (Za pet minuta donosi pola hljeba pred mene, a unutra imaju 2 praseta kolko je pršute natrpano) Prijatno.
Ja: Đe ovo ovoliko baba!? Ti nijesi normalna.
Baba: Jedi to i ćuti.
Ja: Đeca u Africi ovolko za cio život ne vide.
Baba: Ma bježi tamo i sa njima! Ti toliki momak ne možeš to da pojedeš.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.