Tolile su glad godinama

Робинзон: Ок, Пеки. Направио сам ратни план. Од данас батаљујемо козе, и прелазимо на оне Шпанце што су се насукали у суботу. Исплативије је, кокнућемо прво џгољавог кормилара, а на веће празнике ћемо кувара и његове асистенте. А и патриотски је, наши, то јест моји су се вазда са Шпанцима пеглали. Шта мислиш?
Петко: Али газда... Оне толиле глад годинама! Петко волети козе. Петко неће једе жилаве, брадате Шпанце.
Р: А и уосталом, шта ја тебе питам, има да буде како ја кажем. Него Петко, знаш ти да је данас Свети Патрик? А Робинзон Крусо од дванаесте године не пропушта да гузи на Светог Патрика. 'Ајде сад одстрањуј ту прегачу и вади лојчину...
П: Али газда, Петко не бити... Море да се носиш ти бре, не могу више да глумим глупог домороца! Мислиш да не знам шта радиш сваког уторка са оном црном козом иза стене? Мало морген! Није Петко пао с тотема! Хтео си бре да рикнеш од туге кад смо ономад морали да поједемо ону с белегом на челу. Зоофилија болест најмилија. Ја сад идем, са све козама, да се учепим Шпанцима и кажем им да је на другој страни острва кафана, а ти овде копрофагиши до миле воље. Пацове брадати.