DMT
Sedim na klupici tramvajskog stajališta kod glavne železničke stanice. Pušim čistokrvan džoint prethodno smotan u toaletu urušene pljeskavičarnice negde na Altini. Pored mene orošena kesa sa još uvek toplom pljeskavicom natopljenom svim besplatnim prilozima, i tetrapak Su_voća od praske. Čekam tramvaj broj 3 za Rakovicu. Gasim džoint, i počinjem da shvatam da mi živimo u totalitarnoj državi. Okrećem glavu desno, i na zgradi pošte vidim ogroman digitalni časovnik koji takođe prikazuje i današnji datum i trenutnu temperaturu. Onda pogledam levo, i vidim kameru. Kamere. Jebene kamere. Kamere su svuda oko nas. Ulice, raskrsnice, trgovi, trotoari, banke, prodavnice, lokali, škole, javni prevoz, bolnice, domovi zdravlja, firme, fabrike, parkovi, ulazi i hodnici u zgradama, haustori, pa i svako od nas nosi po jednu kameru u džepu. Sve je pod nadzorom budnog oka Velikog Brata. Posmatra me. Znam da me posmatra. Onda dolazi tramvaj broj trinaest. Onaj nov. Njegov bešuman, futuristički zvuk me plaši. Moje ga oči detaljno skeniraju i analiziraju. Najpre zapažam način ulaska i izlaska. Moraš prisloniti PRST na onaj okrugli, svetleći čitač. Ne, to nije dugme, to je ČITAČ. Njegova je svrha da OČITA trenutak kada si ušao, i kada si izašao iz tramvaja, i taj podatak pohrani u centralnoj bazi podataka. Zatim, unutra su opet kamere. Osmatraju 24/7. Znaju tačnu sekundu kada si ušao i kada si izašao. Drže te u šaci, prateći svaki tvoj korak. Za njih nema tajni. Možda sada negde čitaju i ovo što ja pišem, iako to činim anonimno. Kako? Pa evo ovako. Imam fabrički instalisanu fejzbuk aplikaciju u telefonu. Nokia. I pošto sam uvek ulogovan, čak i kada nisam onlajn, oni mogu da povežu moj nalog na fejzbuku, sa bilo kojim nalogom koji otvorim na internetu, jer, ako sam im već otkrio identitet jedinstvenog broja šasije, da tako kažem, telefona, ulazeći na fejzbuk nalog koji sadrži moje vlastite podatke i fotografije, zašto bi im bio problem da prate sve ono što radim po internetu putem ovog unikatnog telefona, odnosno mog bar koda. Taj bar kod je ip adresa, i nepromenjiva je. I kada uporede ip adresu sa mog naloga na fb, i ip adresu mog naloga na vukajliji, oni će tačno utvrditi moj "anonimni" identitet. A i ko mi garantuje da se u onih 700kb fb aplikacije, ne nalazi i neki minijaturni špijunski programčić za praćenje istorije surfovanja? Ja vam kažem, mobilni su nam dati, a uzeta nam je sloboda kretanja. Tvoja je sloboda samo tvoj lični privid. U svakom trenutku kada je tvoj mobilni na mreži, oni mogu da te lociraju. Smeješ se, misliš da sam nadrogirani paranoik. Ali, nećeš se još dugo smejati. Ovo je samo uvod i početak. Da li GLEDAŠ televiziju? Ili je POSMATRAŠ? Da li kritički i sa rezervom analiziraš informacije koje dolaze sa nje, po sledećim merilima: kvalitet i kvantitet informacije, njena praktična primena (izuzetno bitno), način na koji ti se plasira, potrebna količina umnog rada kako bi se ona obradila (takođe veoma bitno)? Idemo postupno. Praktična primena- zašto ja moram da znam kako se proizvodi matična ploča za kompjuter, ili kako Bir Grils preživljava jedući drob iz antilopine ucrvljale lešine? Ili kad je Stanija otišla na pišanje? Kako ja ta saznanja mogu da primenim u praksi i kroz njih ostvarim neku dobrobit za sebe i bližnje? Na ovo se direktno nadovezuje kvalitet i kvantitet- na tone i tone beskorisnih i POVRŠNIH informacija koje zaboraviš u vrlo kratkom roku (jesi li možda zapamtio kojom biljkom je Bir previo inficirano mudo negde u džunglama Amazonije, kako se zove i izgleda? Možda ti zatreba taj podatak:) Dakle, zatrpavaju nas đubretom, uvijenim u lepa, i manje pakovanja. Uglavnom- đubre. O kinematografiji neću trošiti reči i palac, svima je jasna umetnička težina filmova kategorije gola sisa (vrhunac i krem umetnosti) i bum-bum-bilijarska-kugla-pucaju-pičke-Sigal-najjači-jebe-keve-svima. Emisije kao što su farma i veliki brat nam usađuju u svest to kako je normalno biti pod dvadesetčetvoročasovnim nadzorom kamera, olajavati i spoticati druge zarad lične koristi, dakle poruka- gazi preko svega zarad nešto novca i kratkotrajne estradne slave. Prodaj jeftino sve one vrline koje čoveka razlikuju od životinje. Što dalje implicira da se na kraju i nećeš razlikovati od obične svinje. Takvima nas i žele napraviti. Propagira se poročan i nemoralan život, mrtav pijan u osamnaestoj padati u šančeve sada je tako kul i in, lik što se roka pajdom kao kruna u komanskoj "hijerarhiji" koju treba poštovati. Itd. Ispiranje mozga na delu. Data nam je jeftina zabava, kako nam ne bi slučajno palo na pamet da mozak uključimo, porazmislimo, analiziramo, osmislimo neku novu ideju, a ne da poput sunđera upijamo zdravo za gotovo sve što nam se servira. Marihuanu nam zabraniše, svetu biljku koja se je tisućljećima koristila u magičnim šamanskim ritualima za spoznavanje Boga i drugih dimenzija.
Zamislite svest kao kutiju za cipele, pregrađenu na više rednih prostorija. Recimo, pet pregrada. Kroz svaku pregradu postoje vratanca. U prvoj pregradi se nalaziš ti. A sa tobom u njoj su sva saznanja i stvarnosti koje poimaš. Dakle, u toj prvoj pregradi se odvija tvoj običan, svakodnevni život. Ako ti je dato, u drugu pregradu možeš sam da zaviriš, bez pomoći psihoaktivnih supstanci. Ako ne, jebiga, posluži se već nečim, asortiman ključeva je širok. Ali samo po jedan za svaku od tih brava pasuje, znaj. U toj drugoj pregradi su pohranjena tvoja nesvesna ZNANJA i SPOSOBNOSTI, tipa ova analitička thc defka, koju normalan ni u ludilu ne bih mogao da napišem. U trećoj, mnogima nije data, nalaze se nadljudske sposobnosti koje su Božiji dar, kao recimo vidovitost, levitiranje, ishrana Suncem, telesni magnetizam, šesta čula, itd, čitajte Treće oko. U četvrtoj, to je već ihahaj level, nalazi se samospoznaja Boga u sebi, pojmi se veličina svemira, beskrajni kružni tok energije, otkrivaju se saznanja o načinu funkcionisanja svega, jedini čovek za koga smem potpisati da je razvalio nogom ko iz pičke sva vrata i došao u ovu prostorno i vremenski neograničenu sobu i njom ovladao jeste čovek-anđeo: Nikola Tesla. Šta je iza poslednjih vrata, to ne znam. Ne usuđujem se pretpostaviti. Verovatno sam svevideći Bog. I sada se vraćam na totalitarizam- šačica monstruoznih umova odlučila je igrati se Boga. Materijalni, kakvi jesu, nisu mogli ovladati čovekom duhovnim putem, već fizičkim. Kamerama, televizijom, čipovima, telefonima.. Pa i internet je njihovo maslo. Da, to ste upravo pročitali. Internet je namenski pušten čovečanstvu. Nauka i tehnologija se najpre cenzurišu od strane šačice oligarha, pa tek se onda postepeno puštaju kap po kap međ pučanstvo. Oni sada imaju tehnologiju koju će običan svet koristiti tek kroz 50 godina. Orvel se zajeb'o samo u godini- ne 1984, već 2034. I opet se vraćam na klupu stajališta. Kroz glavu mi piče flešovi slika iz Zabavnika od pre dvadesetak i više godina, kada su opisivali svet tada daleke budućnosti. Gledam sliku Beograda ispred sebe, očima, gledam te slike iz Zabavnika unutar sebe. Jedina jebena razlika su posteri "Veliki Brat te posmatra" i leteće reklame i automobili. A ni to više nije daleko. Vrli novi svet. Kuda ide?
