Najveći stepen prijateljstva i poverenja između dva Srbina. Po selima, voziti mrtvaca, pa još u traktoru na čijoj prikolici pokojnik kreće na poslednje putovanje okružen svojim najbližima predstavlja najveću čast koju jedna osoba može da ima u takvom crnom trenutku, veću čak i od nošenja krstače. To znači da je za života unesrećeni mogao bez problema da poveri svom prijatelju kompletno imanje sa ženom na čelu bez bojazni da će ga zajebe u bilo kom pogledu dok je ovaj u Švabskoj ili gde već preko grane, mogao je da računa na njega kad god mu zatreba, u svakom trenutku. Pravo prijateljstvo, strejt prijateljstvo između dva čoveka. Retki su takvi u današnje vreme.
- A brte, nikad ti hiiiiik, neću zaboraviti ono štos učinijo za men onaj put hiiiik...kacam..ma znaš već šta.
- Pa ko će kome ako ne svoj mome hiiiik...hehehe.
- Ne zaebavam se. Ne bi svako i ja to zznam, hiiik. Retko ko smeeeo da postupi onako kako si ti ondak. Sutra te vodim u crrrrkvu i ima zvanično da se pobratimimo, kako dolikuje hiiik...već.
- Dogovoreno! E, da znaš da sam teb mogu da poverim trrraktor da me voziš kad nedobog hiiik, dođe do toga.
- Ljubi te brat u prljav vrat! Mala, deder, donesi još jedan tarli rićmi ovam! I piće za sve na moj račun!
