Чукундеда је од наднице купио парче шуме на Романијским врлетима, да би прадеда исекао балване и терао за Београд као грађу, па је отворио столарску радњу и склепао уџерицу негде на периферији, чак тамо на Дедињу. Деда се школовао у Првој мушкој гимназији, па у Пешти, Краљевина га посла на Сорбону, те постаде помоћник министра у Влади. А онда дође '45-та и осорни скојевски комесар са Дурмитора, ''ослободилац'' Београда, прогласи деду за кулака и петоколонаша, стреља по кратком поступку и усели се у његову кућу.
Отац је провео живот носећи тешко бреме издајника, лишен већине грађанских права, а његов син данас једва саставља крај с крајем.
Комесарови потомци оснивају кланове по Сурчину и Јакову и имају доста утицаја у данашњој ''демократској'' власти. Трасирају. До даљњег...

- Пријатељу, дошао си из белог света, као успешан пословни човек, овде у Пичку Материну, далеко од фамилије са којом си изгубио сваки контакт, у свађи са јединим, рођеним братом, без жене и деце, а како си већ ушао у седму деценију вероватно ћеш без њих и остати. Дошао си, подигао кућу од 200 квадрата, не рачунајући помоћне објекте, искривио врат сељацима док халапљиво гледају у ову вилу на брду и сад ме, на све то, питаш како би било да подигнеш још један спрат. Па дижи, пријатељу, само кад отегнеш папке остави кућу откључану да се бар међеди и вукови населе у њој.