Trasiranje
Неко заглави у слепу улицу и ту се његово путовање завршава, неко улети у кружни ток и тако кружећи остане без горива, неко пичи 130 на сат док слуша Синана, а неко ломи ноге по неравнинама док не падне уморан, али било како било свако од нас има свој пут и има прилику да буде Мрка свог пута.
Јебао си му кеву како си га истрасирао. Ни Веља у Чачку не би боље направио. Крчио, равнао, табао, асфалтирао, обележио линије, у кривини пуну, преко моста дуплу, направио ве-це поред пута јер буде некад срања у животу, и проширења да се одмориш после срања, направио продавницу да купиш ладно пиво на +40 на врелом асфалту.
И док се тако дивиш контрасту белих линија на црном асфалту и његовом вијугању кроз зелену долину, једно питање те баш погоди у центар, посред оне беле испрекидане: Који си курац трасирао кад ауто немаш?
- Пријатељу, дошао си из белог света, као успешан пословни човек, овде у Пичку Материну, далеко од фамилије са којом си изгубио сваки контакт, у свађи са јединим, рођеним братом, без жене и деце, а како си већ ушао у седму деценију вероватно ћеш без њих и остати. Дошао си, подигао кућу од 200 квадрата, не рачунајући помоћне објекте, искривио врат сељацима док халапљиво гледају у ову вилу на брду и сад ме, на све то, питаш како би било да подигнеш још један спрат. Па дижи, пријатељу, само кад отегнеш папке остави кућу откључану да се бар међеди и вукови населе у њој.
