Vizionarska misao prilikom definisanja srpskog pravopisa tokom 19. veka, čime je autor rešio da ga maksimalno začini pravilima neutemeljenim na ikakvim logičnim osnovama i oteža njegovo učenje svojim pokolenjima, ali i čitavom svetu. Nakon toga ni ova misao iz naslova danas ne izgleda isto.
- I šta kažeš, Vilhelme Grime, nije ti bilo teško da naučiš naš jezik?
- Da, Vuče, baš je jednostavan. I brat Jakob kaže da trebaš odvojiti samo par dana za učenje.
- Lako kažeš, a? Pajsad... Kaže se "treba odvojiti", a ne "trebaš odvojiti"! Bezlično mora ako ide uz drugi glagol.
- Kako sad to?
- Tako, ja sad odlučio. Evo, upisujem upravo tu stavku u pravopis.
- To prvi put čujem!
- Aha, dao si mi ideju! I redni brojevi će da budu s tačkom! Upisujem.
- Zašto? Pa niko u svetu ne stavlja tačku iza rednih brojeva u rečenici. Samo kod datuma.
- Eto, tako mi se može!
- Pa koji je razlog? Moraš imati razlog zašto uvodiš sva ta pravila?
- Nema razloga! Pametni ljudi će jednog dana ispravljati one koji pogreše samo sa "tako trebaš reći", bez dodatnih objašnjavanja.
- Misliš, "tako treba reći"?
- Da, da, to mislim. Evo, još neka pravila da ubacim, glasovne promene, negaciju... i posle samo trebam da ukoričim rečnik.
- Hoćeš da kažeš "da bi trebalo da ukoričiš" rečnik?
- E, jedi govna.
