E sad, ako si pretek'o, prvi i drugi dan, vreme je da dotakneš dno života ili da se vineš u visine alko-nirvane, to je već individualno. Prvi dan si se čuvao, pijuckao, drugi dan si terao beli dan do podne, pa si od podne padao u sevdah i kara-sevdah. Ako si dočekao svanuće trećeg dana, spremi se da vaskrsneš. Jeste da imaš samo sliku, ton se davno izgubio u onih 120 basova originalne Dalape. Vreme je za dert i sirovu boemštinu. Oči su ti vodene od silnog alkohola i blagi osmeh je najviše što tvoji facijalni mišiću mogu da priušte. Telo je svakako obamrlo, što od fizičkog umora, što od količine ispijenog vina.
Nemaš predstavu ko je sve oko tebe, niti oni znaju da si i ti tu. Ženska čeljad je davno polegala. Ali sviće treći dan i donosi novu snagu i pijanski entuzijazam! Dakle, počinjemo ponovo sa rakijom, otvara se nova kutija cigareta, iz frižidera se vadi meze, kuva se kafa. Harmonikaš odlaže instrument i pušta se Radio ''Vrnjačka Banja'' gde upravo kreće umereno vesela serija pesama u ritmu šumadijske dvojke. Dušu ispunjava milozvučje frule i ćemana i žagor se vraća u društvo. Kolege bodre jedan drugog, i gle čuda, tarapana se nastavlja nesmanjenom žestinom! Komšije koje kreću na posao, krste se i seire nadljudskim naporima da se dernek nastavi. Kum telefonom zove ciganski trio na sabajle. Domaćin se umiva i namešta raščupanu kosu, zakopčava tri gornja dugmeta na košulji, otkopčana ko zna kad, i naređuje probuđenoj ženskadiji da se podgreje teleća čorbica i pristavi gibanica. Proverava da u frižideru zalihe hladnog pića zadovoljavaju njegove oštre kriterijume, i svečano se vraća za astal, sipa svima po turu te drži zdravicu. Utom stižu i cigani i još sa kapije kreće ''Lava mange, teget pantalone'', svi skaču na noge lagane, dok čorba, netaknuta, ostaje da se hladi i skuplja prst masnoće po površini.
Opet se ne zna ko gde tera, gosti se na mahove prepoznaju, sve do sledećeg udara teškog pijanstva, i tako, dok jedan po jedan ne počnu da padaju pod sto u predkomatoznom stanju.
Nekako, prođe i to...
