
Стари израз који успешно одолева зубу времена и новим трендовима што се тиче жаргона.
Користи се, са или без покрића, у сврху одвраћања агресивног провокатора (у другом случају, по принципу АПП - ако прође, прође). Довољно је рећи "тренира(м)", не мора да се каже шта, јер се подразумева да је у питању нешто шакачко-борилачко (како су се те вештине збирно звале у доба пре поплаве разних англиканизама, јапанизама и осталих конфучијанизама међу којима поштен човек не може да се снађе, да би бар могао да претпостави како ће да га бију и шта ће да му буде поломљено/извађено).
- Еј ти жгољави, чујем да си почео опасно да се шириш по крају?
- Немој се качиш са мном, ја тренирам, знаш!
- Ти?! Види се бре само какав си, искривљен ко параграф! Шта ти тренираш, кеве ти?
- Реални судоку!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Prebac od priimera.