Trenutak nedvosmislene jasnoće

U njenoj si sobi i sediš na njenom krevetu. Od kako si je pre 7 dana upoznao nikad ti nije tako dobro izgledala niti tako dobro mirisala. Trećeg dana ti je jedva dozvolila da je poljubiš pošto si se prethodno dobro istalio za večeru i 3 ruže koje ti za stolom je uvalio onaj prljavi cigan, mamu mu jebem. Četvrtog dana si pokušao da svoju ruku staviš na njen struk ali bezuspešno - ljutito je ustala i otišla. Petog dana si joj čitav dan slao poruke i zvao je pokušavajući da joj objasniš kako si pogrešio. Tek šestog dana te je udostojila odgovora - sastaće se sa tobom da porazgovarate. Čitav dan razmišljaš o tome, ne jedeš, ne piješ, triput si išao da se tuširaš, kupio si joj velikog plišanog medu, mozgaš šta ćeš da joj uopšte kažeš... Uveče se nalaziš sa njom, ona je i dalje ljuta, naravno. Pola jebenog sata ti drži predavanje o svojo čednosti a drugu polovinu o tvojoj nekulturi. Šta ćeš, izvinjavaš se najbolje što umeš, turaš joj prokletog medu u krilo, govoriš joj kako se to više nikad neće ponoviti, da ti se mnooogo sviđa itd. Najzad, ona popušta, dobijaš vlažan poljubac u obraz i poziv da dođeš sutra kod nje da gledate zajedno neki usrani romantični film, gledaš je kako odlazi i konačno možeš da obrišeš hladan znoj na leđima koji ti je natopio najbolju košulju...
Ali sada je drugačije. Dok ona pali mirisne sveće po sobi i blago se smeši u tvom pravcu, u tebi se javlja jedan novi osećaj, osećaj neverovatne prijatnosti i zadovoljstva, osećaj od kojeg misliš da možeš poleteti...
Da, sinko moj. Noćas ćeš KARATI...