Печурке се држе на тамним местима, са константном температуром и са прилично ђубрива. Ако некога третирамо као печурку - држимо га у "мраку" и 'ранимо га говнима.
- Где ћеш?
- Код Сање је нека журкица вечерас, биће фино...
- Где живи та Сања?
- Па, ту је, код... ММММММ... Окретнице... Два'еспетице...
- Аха... А ти ћеш бити тамо?
- Па, не, жур није код ње кући, маторци јој не дају, него је... На сплаву је, ћале, на сплаву.
- Е, 'ајде немој да ме третираш к'о печурку, лепо реци где идеш и кад се враћаш.
-На "Акапулко". Враћам се сутра. Можда. Отиш'о сам...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Budi otvoren prea ćaletu... not! +++